Danas svako može da bude prevodilac!

U potpunosti se slažem s ovom izjavom. Svako može da nauči dva (ili više) jezika i prenese značenje s jednog jezika na drugi isto kao što svako može da nauči prvu pomoć i pomogne nekome u nevolji u skladu sa svojim sposobnostima. Pitanje je samo da li biste osobi koja je naučila prvu pomoć dozvolili da vam dâ dijagnozu bolesti, odnosno da li biste osobi koja zna dva jezika dali da prevodi medicinsku dokumentaciju. Mislim da na ovo pitanje svi znamo odgovor.

Svako može da bude prevodilac, ali ne može baš svako da bude profesionalan prevodilac.

A koje osobine čine profesionalnog prevodioca? Sudeći po člancima na internetu neko ko dobro poznaje dva jezika i dve kulture da bi bio u stanju da tačno prenese značenje iz izvornog jezika u ciljni jezik; neko ko prevodi u duhu ciljnog jezika; neko ko prevodi tako kvalitetno da onaj ko čita uopšte ne zna da čita prevod.

Ne kažem da sve što je u prethodnom pasusu iskazano nužno netačno, ali… Šta znači dobro poznavati dva jezika i dve kulture? Objasnite mi konkretno izraz „prevoditi u duhu jezika“. Šta se podrazumeva pod tačnim prevodom? Da li je sažeta verzija rečenice u titlu tačan prevod? Šta je uopšte kvalitet u prevođenju ako smo prethodno rekli da svako može da prevodi? Da li je prevod zakona čija je svrha da prati sintaksu izvornog jezika i stil pravnog teksta izvornika kvalitetan s obzirom na to da bismo posle nekoliko minuta primetili da ono što čitamo nije nešto što bi napisao naš zakonodavac?

Šture definicije nikada nisu bile upotrebljive definicije, pa tako i u ovom slučaju. Ako neko ne razume šta tačno prevodilac treba da zna da bi profesionalno obavio posao, u prirodi je čoveka da se u to sam previše ne udubljuje (ako ne mora), a posledica svega toga može da bude urušavanje statusa profesije. Ograđujem se time što ću reći da status prevodilaca zavisi od skupa međusobno povezanih činilaca, a ne samo od definicije znanja i veština. Međutim, danas se bavimo ovim drugim.

Definicija kompetencije

Pre svega, moramo napraviti razliku između prevodne kompetencije (eng. translation competence) i prevodilačke kompetencije (eng. translator competence). U prevodnu kompetenciju spada veština dobijanja teksta na jednom jeziku na osnovu teksta na drugom jeziku. S druge strane, Doroti Keli (Dorothy Kelly) definiše prevodilačku kompetenciju kao „sklop znanja, veština, stavova i sposobnosti koje prevodilac poseduje da bi se bavio profesionalnom delatnošću u tom području“. Drugim rečima, prevodna kompetencije je deo prevodilačke kompetencije, koja sadrži još podkompetencija.

Prevodilačke kompetencije

Nataša Pavlović u knjizi „Uvod u teorije prevođenja“ sažima brojna istraživanja o kompetencijama prevodilaca i dolazi do sledeće klasifikacije:

1. Jezička kompetencija

2. Poznavanje kultura

3. Prevodna kompetencija

4. Snalaženje u stručnim oblastima

5. Informatička kompetencija

6. Profesionalna kompetencija

Jezička kompetencija

Jezička kompetencija podrazumeva odlično znanje stranog i maternjeg jezika koje se ne ogleda samo u poznavanju gramatike, leksike i pravopisa oba jezika, već i u poznavanju lingvistike, odnosno sistema oba jezika na svim nivoima, a to su fonetika/fonologija, morfologija, sintaksa, semantika i pragmatika. Izučavanje jezika po navedenim nivoima isključivo se obavlja na fakultetu.

Za studenta koji upisuje jezik gramatika, leksika i pravopis predstavljaju osnove bez kojih je nemoguće upisati fakultet. Student prve godine može da odgovori na pitanje „šta“, student četvrte godine može da odgovori na pitanje „zašto“. Mislim da se slažemo u tome da ova dva pitanja razlikuju profesionalca i amatera. Zato ne sme da postoji znak jednakosti između profesionalnog prevodioca i osobe koja je završila samo kurs stranog jezika (bez obzira o kom nivou jezika se radi) ili osobe koja je jedno vreme živela u inostranstvu i kod koje se dodir sa stranim jezikom tu završava.

Fakultet pomaže budućim prevodiocima da usvoje i veštine snalaženja u različitim funkcionalnim stilovima, registrima i vrstama prevođenja. Učimo kako da prepoznamo određeni stil i kako da ga prenesemo u prevod pod uslovom da je svrha prevoda upravo to i kako da prevodimo multimedijalne tekstove (filmovi, serije, stripovi, video-igrice i slično) koji zahtevaju poseban skup sposobnosti.

Poznavanje kultura

Da kulturološka kompetencija obuhvata samo poznavanje tzv. visoke kulture, odnosno kulturno-umetničke produkcije jedne zemlje, ja ne bih pisala ovaj tekst jer bi za profesionalno prevođenje bilo dovoljno da redovno gledamo strane filmove, serije, predstave i ostale kulturološke proizvode jedne zemlje. Kada govorimo o kulturi, govorimo i o običajima, verovanjima, stavovima i vrednostima jednog naroda.

Čak ni ovo prošireno tumačenje pojma kulture nije dovoljno da bismo dobili uvid u znanje jednog obrazovanog prevodioca. Prevodilac sa fakultetskom diplomom je naučio kako se kultura odražava u jeziku i kako se jezik odražava u kulturi, naučio je odnos između izvorne i ciljne kulture i samim tim kako da reši prevodilačke probleme te vrste i naučio je kako kultura i prevod utiču jedno na drugo.

Prevodna kompetencija

Za Natašu Pavlović prevodna kompetencija je „sposobnost izrade prevoda koji odgovara konkretnoj prevodnoj situaciji: zahtevima klijenta, funkciji prevoda, ciljnim čitaocima, načinu/mestu objavljivanja, vrsti teksta, oblasti i normama ciljne kulture“.

Znam da ni ovo što ću sad reći neće biti neko iznenađenje, ali i ovo se sve uči na prevodilačkim kursevima na fakultetu. A kada odete na master studije, onda dobijate zaokruženo znanje teorije prevođenja koje vam omogućava da promišljate o samo činu prevođenja, lakše rešavate prevodilačke, ali i ostale profesionalne začkoljice i argumentujete rešenja. Još ako upišete master iz Konferencijskog, stručnog i audio-vizuelnog prevođenja u Novom Sadu, onda sve ovo dobijate duplo jer učite dva strana jezika.

Snalaženje u stručnim oblastima

Iako bi bilo najbolje i po prevodioca i po klijenta da se prevodilac specijalizuje za određenu oblast (što nije retkost na većim tržištima), na manjim tržištima prevodilac je obično Katica za sve tj. ume da prevodi tekstove iz različitih oblasti. To uspeva tako što poseduje izuzetnu sposobnost istraživanja određenog područja u kratkom roku da bi saznao sve što mu je potrebno da prevede tekst.

Iako se danas pod istraživanjem najčešće podrazumeva pretraživanje na internetu, prevodioci moraju da budu pažljivi i odvoje žito od kukolja, a nije tajna da je internet pun ovog drugog. Ne zaboravimo, naravno, pregledanje štampanih rečnika i enciklopedija u slučajevima kada prevodilac ima pristup istim i kada, naravno, ima vremena za to.

Informatička kompetencija

Krenućemo od najjednostavnijeg alata – programa za obradu teksta i naprednih funkcija koje on nudi – koji se koristi za redakturu prevoda. Prema istraživanju OPTIMALE 2012 konvertovanje dokumenata iz jednog formata u drugi je na drugom mestu veština koje evropski poslodavci očekuju od prevodilaca. Internet alati su neizostavni za istraživanje, o čemu smo govorili u prethodnom odeljku.

Informatička pismenost za prevodioca znači i rad na alatima za kompjuterski potpomognuto prevođenje. A budućnost nam donosi i potrebu za znanjem mašinskog prevođenja za one redaktore koji će proveravati prevod koji je napravila mašina. Ponekad poslodavci očekuju od prevodilaca da poznaju i obradu slika, pripremu za štampu, osnove kompjuterskog jezika, optimizacije na internetu i slično.

Profesionalna kompetencija

Profesionalac je neizostavan deo slagalice koju čini industrija zbog čega teoretičarka prevođenja Pavlović izlistava sledeće profesionalne kompetencije: profesionalan odnos prema drugima, timski rad, poštovanje rokova i uputstava, rad pod pritiskom, upravljanje vremenom i stresom, upravljanje projektima i kontrolom kvaliteta, procenjivanje cene prevoda, pronalaženje novih klijenata, veštine pregovaranja…

Nataša Pavlović smatra da je poželjno da prevodioci poseduju u većoj meri: fleksibilnost oko očekivanih zadataka i uloga, spremnost na stalno učenje, sposobnost prilagođavanja novim trendovima, pouzdanost, pedantnost, komunikacijske veštine, kritičko mišljenje.

Sve ove kompetencije se stiču obrazovanjem i iskustvom, a za obe stavke je potreban predan rad. Zato treba da slavimo sve prevodioce sveta jer, na kraju krajeva, sve ovo što sam napisala, njima nije toliko teško jer vole svoj posao.

* Tekst napisan uz pomoć knjige „Uvod u teorije prevođenja“ Nataše Pavlović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *