Uzeti stvar u svoje ruke jeste početak borbe za bolji život! Ispostavilo se da sudski tumači imaju isti moto jer su baš oni za vikend 24. i 25. septembra 2016. godine organizovali Prvu regionalnu konferenciju stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije u sali Skupštine AP Vojvodina. Ova grupa entuzijasta, kako sebe nazivaju, jeste Udruženje stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije osnovano početkom ove godine.
Jedan pogled na prvu stranu konferencijskog flajera Udruženja i i dobićete naznaku, ali samo naznaku, cilja ove Konferencije.
Sa magijom se ponekad graniči i na prave podvige liči rad dobrog prevodioca. Šta je u stvari prevođenje? Veština i sposobnost uzeti čitaoca za ruku provesti ga kroz predele i prostranstva kojima ona nikada ne bi prošao i pokazati mu pojave i predmete koje inače nikad ne bi video.
Ivo Andrić
Naš Nobelovac govori o lingvističkim izazovima. Međutim, sudski prevodioci i tumači nisu se okupili da bi teoretisali o prevodnim problemima. Ne, to su sve iskusni i vešti profesionalci (potrebno je minimum pet godina prevodilačkog iskustva da biste imali pravo da se prijavite za državni ispit) i njih tišti nešto sasvim drugo. To drugo može se povezati s delatnošću samog Udruženja. Glavno načelo Konferencije jeste početak prve bitke posle koje planiraju da dobijaju sve ono što sad nemaju, a to je:
– razvitak strukovnog umrežavanja;
– strukovno usavršavanje;
– organizacija stručne obuke kandidata;
– podsticanje mladih jezičkih stručnjaka u rad stalnih sudskih tumača i prevodilaca;
– stručna saradnja sa inostranim strukovnim udruženjima;
– nov Pravilnik o stalnim sudskim tumačima.
Sudski tumači i njihovi izazovi – blok I
U toku dva dana Konferencije imala sam priliku da čujem veliki broj govornika iz zemlje i regiona. Konferenciju i prvi blok predavanja pod nazivom Izazovi struke otvorio je Mihalj Njilaš, potpresednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Govor je započeo objašnjenjem postupka imenovanja stalnih sudskih tumača i prevodilaca i načina rada odeljenja za prevodilačke poslove.
Od njega sam saznala da trenutno postoji 655 lica zabeleženih u registru sudskih prevodilaca na teritoriji AP Vojvodina, od toga je 642 prevodioca za 35 jezika i 13 tumača znakova slepih, gluvih i nemih lica. Odeljenje za prevodilačke poslove čine prevodioci koji prevode pismene tekstove, ali i usmeno prevode na raznim sednicama i događajima. U upotrebi je šest službenih jezika (prevod u oba smera: srpski – ostali jezici i obratno) – srpski, mađarski, slovački, rumunski, rusinski i hrvatski, a pored njih prevodi se i s engleskog jezika i na njega.
Pokrajinski sekretar je govorio i o planovima Ministarstva pravde u narednom četvorogodišnjem periodu. Ministarstvo planira da napravi evidenciju prevodilaca i tumača, javno dostupnu na sajtu Ministarstva pravde, koja će pratiti njihovo angažovanje. Naime, domaćini Konferencije više puta su istakli da sudski tumači jesu brojni u registru. Međutim, daleko je manje onih stvarno aktivnih i spremnih za rad. Pokrajinski sekretar je obećao i završetak Inicijative za izmenu Pravilnika o stalnim sudskim tumačima. Udruženje je, na kraju, uručilo Inicijativu za izmenu Pravilnika zameniku Pokrajinskog sekretara.
Sledeći gost je bila Ivana Ninčić, zamenica rukovodioca Odeljenja za pravosudne profesije Ministarstva pravde Republike Srbije. Ona je najavila novi zakon o sudskim tumačima i prevodiocama do 2018. godine. Navela je da će se kroz nekoliko dana na sajtu Ministarstva pravde pojaviti elektronska evidencija sudskih prevodilaca i tumača Republike Srbije. Gosti konferencije su imali priliku da Ivani Ninčić detaljno predoče brojne izazove profesije za vreme diskusije.
Posle predstavnika vlasti za govornicom svečane sale Skupštine AP Vojvodina našla se advokatica i sudska prevoditeljka za nemački jezik sa dugogodišnjim iskustvom, Marija Miloradov. Njena prezentacija je imala za cilj da nas bliže upozna s problemima struke, od koji su najvažniji:
– stručnost sudskih prevodilaca i tumača nije prepoznata od strane države, pravnih i fizičkih lica u Srbiji;
– cena pismenog i usmenog prevoda je neprihvatljiva (600 din za svaku autorsku stranicu i 1200 din za svaki započet sat usmenog prevođenja);
– urušavanje profesije.
Za kraj ovog bloka govorila je Slađana Milinković, potpresednica Udruženja i sudski prevodilac za latinski jezik, čija je tema bila Inicijativa za dopune Pravilnika o sudskim tumačima i predlog izmena troškovnika rada sudskih prevodilaca. Najvažnije teze njene prezentacije:
– bolje definisanje jedinice prevoda (koliko jedna autorska strana treba da sadrži karaktera i od kad treba računati početak usmenog prevođenja);
– sat usmenog prevođenja bi trebalo da se računa od dolaska prevodioca na mesto prevođenja umesto od početka prevođenja s obzirom na to da prevodioci ne dobijaju nadoknadu za izgubljeno vreme ako, na primer, stranka kasni ili ako se uopšte ne pojavi na sudu;
– u Pravilniku ne postoji konkretna definicija termina sudskih prevodilac tj. sudski tumač;
– sudski tumači ne bi se smeli poistovećivati s prevodiocima s obzirom na to da posao tumača nije samo prevođenje već i davanje pravnih saveta strankama;
– potrebni su parametri za izračunavanje cene prevoda – jezik, složenost prevoda, rok za izradu prevoda, hitnost izrade prevoda;
– usmenim prevodiocima se ne daje potrebno vreme za pripremu;
– problem naplate i potreba za izdavanjem obrasca troškovnika od strane predsednika suda.
Sudski tumači i njihovi izazovi – blok II
Sledeći blok predavanja zvao se EU blizu ili daleko i njega je otvorila mr Viktorija Osolnik Kunc, predsednik Udruženja sudskih tumača i pravnih prevodilaca Slovenije i sudski prevodilac za nemački jezik. Godine 2009. imenovana je za glavnog ispitivača za sudske tumače od strane Ministarstva pravde Slovenije i autor je Smernica za organizaciju i sadržaj ispita za sudske tumače. Prvi deo prezentacije bio je usmeren na situaciju u Sloveniji. Za razliku od srpskih, slovenački sudski tumači i pravni prevodioci, između ostalog, imaju:
– obuku pred ispit koje sprovodi Ministarstvo pravde u skladu s principima doživotnog učenja;
– jasno definisanu mernu jedinicu usmenog i pismenog prevoda;
– opsežan zakon o sudskim tumačima;
– jasan pravilnik za ispitivače.
Ponešto o sudskom prevođenju u Makedoniji saznali smo od Ane Popove Manasievske, članice Udruženja prevodilaca Makedonije i sudske prevoditeljke za španski jezik i Sandre Angelovske-Bogatinoske, sudske prevoditeljke za italijanski jezik i šefice radne grupe za sudsko prevođenje pri pomenutom Udruženju. Nažalost, problemi s kojim se suočavaju sudski prevodioci u Makedoniji slični su problemima u Srbiji:
– nepostojanje zakona o sudskim prevodocima;
– mala cena prevoda (300 din za jednu autorsku stranicu);
– problem naplate prevoda;
– nepostojanje obuke za prevodioce;
– ispit nije napravljen tako da obezbedi kvalitet, već kvantitet;
– status sudskih prevodilaca nije jasno definisan;
– nepostojanje kodeksa profesionalnog ponašanja.
Sva predavanja prvog dana zaokružila je Nataša Tomić, sudski prevodilac za engleski jezik i suvlasnik i suosnivač prevodilačkog preduzeća Proverbum doo iz Novog Sada. Moram reći da je govornica imala veoma detaljnu i korisnu prezentacija o najboljoj praksi iz oblasti sudskog prevođenja u Evropi i SAD. Države koje su bile izdvojene jesu Poljska, Danska, Austrija, Hrvatska, Španija, Finska, Slovačka, Italija i SAD. Sve navedene zemlje imaju nekoliko stavki zajedničko:
– jasna definicija sudskog prevodioca i sudskog tumača;
– javni registar;
– obuka koju sprovode udruženja i jasno definisan državni ispit;
– zajednička saradnja fakulteta i sudova;
– jasan zakon o sudskim prevodiocima i tumačima;
– jasni parametri za licenciranje sudskih prevodilaca i tumača.
Ako vas zanima kako sam se provela drugog dana Konferencije, pročitajte ovaj tekst.