Udruženje stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije pozvalo me je da, kao gost i predstavnik mladih i budućih (sudskih) prevodilaca, prisustvujem stručnom usavršavanju „Poreski/finansijski okvir bavljenja našom profesijom“ 12. maja 2018. godine u Yu biznis centru u Beogradu. S obzirom na to da sam već ranije prisustvovala konferencijama koje organizuje Udruženje, te sličnoj stručnoj obuci u Novom Sadu, drage volje sam prihvatila poziv i u nastavku su moja zapažanja o ovom događaju.

Organizacija predavanja

Obuka se sastojala iz tri predavanja:

  • Poreski okvir profesije i izmene zakona koji se odnose na rad sudskih prevodilaca i tumača

Predavač je bio Marko Šukara, direktor računovodstvene agencije Aktiva i predsednik Udruženja računovođa i poreskih savetnika Srbije. Marko je govorio o zakonskoj regulisanosti rada sudskog prevodioca/tumača kao obavljanja privredne delatnosti, odnosno o vrstama radnog angažmana dostupnim sudskim prevodiocima/tumačima.

Predavanje je bilo tako sadržinski strukturisano da odgovora ne samo sudskim prevodiocima/tumačima, već i prevodiocima slobodnjacima. Objašnjenje zakonske regulative je bilo sistematizovano i sažeto pružajući nam dobar uvid u razne raspoložive opcije. Primetila sam da su predavanjem čak i prevodiocima sa dve ili više decenija iskustva određene nedoumice razjašnjenje, što govori u prilog činjenici da bi bilo poželjno da i mladi prevodioci prisustvuju ovakvoj vrsti obuke na početku karijere. Naravno, na ovakvim dešavanjima čujete lična iskustva kolega, što je zaista vredno.

  • Standardizacija rada oličena u Poslovniku o radu

U ovom delu obuke predavači su bili Marija Miloradov, advokat i sudski prevodilac za nemački jezik, i Slađana Milinković, predsednik Udruženja i sudski prevodilac za latinski jezik.

Marija nas je upoznala o Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa, čiji period za primenu ističe 2018. godine, odnosno bliže nam je objasnila kako će pomenuta strategija, sa svojim zakonima koji treba da budu doneti, uticati na sudsko prevođenje kao pravosudnu profesiju. Marija je takođe najvećim delom zaslužna, prema rečima predsednice Udruženja, za sastavljanje Poslovnika o radu stalnih sudskih tumača i stalnih sudskih prevodilaca, kojim se bliže uređuju pitanja određena Pravilnikom o stalnim sudskim tumačima – stalnim sudskim prevodiocima. Saznali smo na koji način je Poslovnik sastavljen i koja dokumenta su joj bila uzor pri pisanju. Na kraju, Slađana nas je provela kroz Poslovnik i skrenula nam pažnju na osnovne izmene i dopune trenutnog Pravilnika koje su ušle u Poslovnik.

Ako znamo da ne postoji zvanična obuka za postavljenje sudskih prevodilaca/tumača od strane državnih organa i da zakoni i pravilnici šturo uređuju ovu pravosudnu profesiju, što sa sobom povlači činjenicu da buduće kolege koje žele da se njom bave nemaju sveobuhvatan pristup potrebnim znanjem šta ova profesija podrazumeva, prusustvovanje ovakvim sastancima treba da bude imperativ budućim kolegama. Studenti bi posebno trebalo da obrate pažnju na Poslovnik jer će u njemu saznati ogroman broj informacija, što može da im pomogne kad se budu odlučivali u kom pravcu žele da grade karijeru prevodioca.

  • Izazovi pismenog i usmenog prevođenja u sudnici i pred istražnim organima, u policiji, kod javnih beležnika

Za kraj, Tina Samardžić, sudski prevodilac za engleski jezik i osnivač prevodilačke agencije Spotter, uvela nas je u vrste saradnje sudskih prevodilaca/tumača s državnim organima. Tinino predavanje mi se posebno svidelo jer je obojeno ličnim iskustvom prenesenim na iskren i direktan način. Osim što nam je pričala o izazovima prevođenja, Tina nas nije uskratila ni za rešenja tih izazova koja ona sama primenjuje. Na primer, neću zaboraviti ideju o politici otkazivanja sudskih prevodilaca/tumača koju ona želi da primeni. Ovim predavanjem mladi prevodioci mogu da nauče jednu bitnu lekciju – koliko god vam se čini da su profesionalni problemi nerešivi, rešenje uvek postoji jer postoje kolege koje će vam nesebično pomoći.

Opšti utisak

Veoma sam zadovoljna pruženim informacijama. Iako nisam sudski prevodilac/tumač, predavanja mogu da primenim i u svom radu. Upoznajem se sa sudskim prevođenjem, polako shvatam ozbiljnost pravosudne profesije, kao što je sudsko prevođenje, i na koji način mora biti zakonski regulisana.

Kolege su skrenule pažnju Udruženju da bi želele više prostora za otvoreni razgovor i diskusiju, što ja zdušno podržavam. Iako ne želim da potcenim važnost zvanične stručne obuke, u današnjem digitalnom svetu manje formalna okupljanja su nešto bez čega ne možemo ako želimo da ostvarimo istinsku komunikaju s kolegama.

Napisala bih i svoje mišljenje o samim stručnim usavršavanjima ovakve i slične vrste. Što se konkretno tiče sudskog prevođenja, za mene postoje dve vrste obuke: obuka za već postavljene sudske prevodioce/tumače i obuka za sudske prevodioce/tumače početnike i one koji žele da to postanu. Te dve vrste bi trebalo da se održavaju zasebno jer su potrebe učesnika različite.

Iako u Srbiji postoji nekolicina početnika u sudskom prevođenju jer već duže vreme Ministarstvo pravde ne raspisuje konkurs za iste, svi zajedno treba da mislimo i o početnicima i njihovim potrebama jer će i oni jednog dana dobiti svoje mesto pod suncem. Uostalom Udruženje je navelo „podsticanje mladih jezičkih poznavalaca na uključivanje u rad stalnih sudskih tumača“ kao jednu od delatnosti. Iz ugla prevodioca početnika proteklo usavršavanje je ispunilo očekivanja. Pozivanjem da prisustvujem predavanjima Udruženje pokazuje da ima u vidu buduće generacije prevodilaca i zato pozivam mlade prevodioce da se uključe u sledeća dešavanja Udruženja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *