U prvom intervjuu na blogu Prevodilaštvo dajem reč Slađani Milinković, predsedniku Udruženja stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije. Slađana je sudski tumač za latinski jezik, istraživač i predavač.

Udruženje stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije (USSPTS) osnovano je 2016. godine. Jedino je udruženje u Srbiji posvećeno isključivo sudskim tumačima/prevodiocima. Iz čega je proistekla potreba da se ono osnuje?

Sudski tumači su jedna od pravosudnih profesija, dakle, spadaju u regulisane profesije – poput advokata, notara sudskih izvršitelja i veštaka. To znači da za ulazak u profesiju nije dovoljno visoko stručno obrazovanje, već i dodatna stručna iskustva, položen državni ispit i da je dalje bavljenje profesijom regulisano državnim propisima.

Kao što vam je, pretpostavljam, poznato – advokati, notari  i izvršitelji imaju komore koje brinu o pitanjima stručne edukacije, licencama za rad, obavezama i ostalim odgovornostima. A uz to postoji čitav set zakona i podzakonskih akata kojima je rad navedenih pravosudnih profesija precizno regulisan.

U slučaju sudskih tumača, koji su fizička lica sa poverenim javnim ovlašćenjima, mi smo pojedinci prepušteni isključivo sopstvenom osećaju, ili potrebi, za održavanjem kvaliteta rada i prevoda. Uz to, našu struku tek donekle reguliše Pravilnik o sudskim tumačima, a svakodnevno se rađaju nova i mnoga pitanja iz prakse, koja neretko ostaju bez odgovora onih kojima je, u skladu sa važećim propisima, poverena briga o radu sudskih tumača.

Zato smo smatrali da je potrebno ujediniti struku, kreirati formu u kojoj je moguća brža i lakša razmena iskustava, koja podrazumeva i neke obaveze organa udruženja, koji će raditi za dobrobiti ciljeva za rad kojih je udruženje osnovano.

Ipak, ne mogu da ne pomenem da kod nas postoji velika rezerva prema formalnom udruživanju, naročito raznoraznim udruženjima kojih ćete u Google-u naći, a zapravo su tek prevodilačke agencije koje se kriju pod deklaracijom „udruženog delovanja“. Često traže velike članarine, a za uzvrat ne nude mnogo. Pretpostavljam da su se mnogi „opekli“ i pod dejstvom loših iskustava teško se odlučuju.

Zato naše članstvo u neformalnoj grupi na Facebook-u broji 3 puta više članova nego zvanični broj članova udruženja, a na mejling listi imamo i više imena od Facebook-a. To pokazuje da je struci neophodan neki orijentir, kolege žele da budu obaveštene, da dobijaju adekvatne informacije, ali kao da neki još nisu svesni da od našeg odnosa prema poslu i profesiji zavisi i kako će nas drugi ceniti.

Udruženje stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije je neprofitno strukovno udruženje čije je osnovno načelo delovanja očuvanje dostojanstva i ugleda struke stalnih sudskih prevodilaca i tumača, te članstvo u Udruženju pruža mogućnost da svi članovi svojim aktivnim delovanjem i zalaganjem, neprestano doprinose unapređenju kvaliteta rada u struci.

Podsetiću vas, da smo se mi sudski tumači samo jednog jutra probudili i shvatili da smo sudski prevodioci. Potezom nečijeg pera ostali bez glasa i komentara, ostali smo bez jedne ozbiljne dimenzije bavljenja ovom pravosudnom profesijom. Tada nismo imali udruženje da postavi pitanje. Ni ovo ni mnoga druga za kojima se godinama ukazala potreba…

USSPTS sada mora prvo da kroz naslage nemog i prividnog prihvatanja stanja stvari, prokrči put do nadležnih, a da pri tom probudi struku i pripremi je za dijalog sa nadležnima.

Na veb-sajtu Udruženja ste napisali da je Udruženje „sigurna kuća za sudske tumače/prevodioce“. Zašto ste se odlučili za ovakav dodatni natpis? Čega je on ogledalo?

Budući da su sudski tumači/prevodioci fizička lica sa poverenim javnim ovlašćenjima, od njih se očekuje da sve propise znaju i sve prevode umeju da urade. U stvarnosti, to je daleko od realnog stanja. Sudski prevodioci su uglavnom filološkog obrazovanja, mogli su da dokažu najmanje 5 godina iskustva prevođenja u oblasti prava i administrativnih dokumenata, pre nego što su predali prijavu za polaganje ispita za sudske tumače, i nakon toga su položili zakletvu. I šta onda?

Sećam se da je u rešenju o mom postavljenju stajalo da treba da se pojavim pred sudijom, ponesem dnevnik izvršenih prevoda i overa prošiven jemestvenikom… a tada sam prvi put čula da tako nešto postoji. Posle su došla pitanja uvezivanja, zavođenja, nagrade za rad (koja se samo eufemistički tako formuliše u Pravilniku, a zapravo je iznos naknade uvredljiv). Ovo je samo delić dilema sa kojima se nose sudski prevodioci/tumači u svakodnevnom radu.

Tokom godina smo se pozicionirali kao sigurna adresa gde kolege mogu da postave ovakva i sva ostala pitanja. Jer, oni iskusniji među nama, često već imaju odgovore na mnoga pitanja, a ukoliko su i neka van našeg iskustvenog domašaja, znamo kome da ih postavimo. Velika je prednost udruženja što forma pravnog lica omogućava da se pitanja pojedinca glasnije čuju.

Uz to podsećam, da se mi još od osnivanja, nepokolebljivo zalažemo za uspostavljanje dijaloga sa nadležnima – oni koji su dolazili na naše stručne skupove znaju da smo u tome i uspeli – uz neprestano i posvećeno delovanje u cilju unapređenja rada u struci – čega su svedoci ne samo naši članovi, već i kolege koje još nisu sudski tumači, a obraćali su nam se zbog isvesnih problema.

Svima izlazimo u susret, i za svako pitanje smo uložili napor da se nađe adekvatno rešenje, bez obzira ko ga je od kolega postavio i da li je bilo jezička dilema, ekonomske prirode, proceduralno ili iz oblasti pravnih problema. Uz to, razmena iskustava, dobre prakse i sticanja novih znanja, unutar struke, ali i u formi stručnih sastanaka sa ostalim pravosudnim profesijama i činiocima pravosudnog sistema, svakodnevno osnažuju našu struku i podižu kvalitet rada.

Da zaista jesmo sigurna kuća za prevodioce potvrđuje i činjenica da nam se često obraćaju oni koji traže iskusne prevodioce za određeni jezik – obraćaju nam se državne institucije, „kumovali“ smo i zapošljavanju, a svakodnevno pomažemo prevodilačkim preduzećima da nađu saradnike.

U Statutu USSPTS navedeno je nekoliko primarnih ciljeva Udruženja: profesionalno unapređenje kvaliteta rada i kontinuirana edukacija sudskih prevodilaca i tumača, te razvoj i promocija struke. Na koji način je dosadašnji rad Udruženja doprineo ostvarivanju tih ciljeva?
  • Odmah po osnivanju, početkom 2016. godine, izradili smo i na nivou Udruženja usvojili Etički kodeks sudskih prevodilaca/tumača, koji se sveobuhvatno bavi našim svakodnevnim radom i nudi niz rešenja za problemske situacije.

(O kojima je bilo reči na radionici Reforma sistema sudskih tumača i prevodilaca, pravni okvir u kontekstu evropskih integracija, održanoj 4. septembra 2018. godine – kojoj je prisustvovala Marija Miloradov, advokat i sudski tumač za nemački jezik, kao predstavnik USSPTS, što znači da Ministarstvo prepoznaje USSPTS kao reprezentativnog predstavnika struke.)

 

  • Jula 2016. izradili smo Cenovnik  pismenih i usmenih  prevoda stalnih sudskih prevodilaca/tumača (koji nije obrazlagao samo novčani iznos nagrade za rad (u smislu vrednosnog boda), nego i diferencirana rešenja za pismeni i usmeni prevod, za prevod sa jezika velike zastuplјenosti i za prevod sa deficitarnih jezika i jezika ređe zastuplјenosti, složenost prevoda u zavisnosti od vrste teksta, uslova rada, nagrade za pripreme, za hitnost, za rad van redovnog radnog vremena, za lektorisanje prevoda i sl.)

 

  • Tokom 2016. godine, dostavili smo nadležnima Predlog za izmene i dopune Pravilnika o sudskim tumačima i Inicijativu sa obrazloženjem potrebe za Zakonom o sudskim tumačima sa podzakonskim aktima koji bi konačno pravno regulisali našu profesiju.

 

  • Godine 2017. organizovali smo majske programe stručnih jezičkih usavršavanja u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, uz učešće kolega prevodilaca iz Odelјenja za prevodilačke poslove i Filozofskim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu. Jezička usavršavanja su po modelu nauka + praksa + struka, u trajanju od 6 časova, organizovana iz engleskog, nemačkog i grčkog jezika, dok se od planiranih za francuski i mađarski jezik u međuvremenu odustalo, jer niti je bilo zainteresovanih da održe predavanja niti je bilo prijavlјenih za usavršavanje.

 

 

  • Marta 2018. godine pripremili smo Poslovnik  o radu sudskih prevodilaca, koji je sačinjen na osnovu pretpostavke da će sudski prevodioci/tumači biti regulisana profesija; bez upuštanja u pitanja upisa, dozvole za rad, licence i kontrole rada – što je stvar zakonodavca i Zakona o sudskim prevodiocima. Poslovnik USSPTS daje niz rešenja o poslovnom prostoru, odnosu prema javnosti, poverlјivosti, tretmanu pečata, ispravi u elektronskom obliku, arhiviranju predmeta u elektronskom obliku, službenom jeziku i pismu, tretmanu ličnih podataka stranke i podataka iz isprava, prisustvo prevodioca sudskoj raspravi i sudsko prevođenje, saradnju sa sudom i javnim beležnicima, obaveznim elementima zapisnika i troškovnika za sud i organe uprave, izgledu overenog prevoda – broju primeraka – standardu pisanja, tekstu zakletve  – šta je izvornik, tretman fotokopirane isprave, elektronske isprave, pečat i potpis na originalnoj ispravi i na prevodu itd. (Za ovaj pravilnik upućeni kažu da je toliko dobar i sveobuhvatan da bi bez izmena mogao biti usvojen, čim ovo pitanje stigne u agendu Ministarstva pravde. Komisiju za izradu je predvodila Marija Miloradov.)

 

  • Aprila 2018. štampali smo službenu evidenciju rada sudskih prevodilaca i tumača – Dnevnik izvršenih prevoda i overa – kako bi i naša struka ušla u XXI vek savremenih tehnologija, a ručno pravlјene tabele uz pomoć gumice i lenjira ostale u prošlosti, koji je u potpunosti usklađen sa propisanim u važećem Pravilniku o sudskim tumačima.

 

 

  • Marta 2019. godine lansirali smo OMNIGLOSAR – prvu višejezičnu elektronsku terminološku bazu pravnih i ekonomskih pojmova kod nas, na 12 jezika (engleskom, nemačkom, italijanskom, grčkom, mađarskom, ruskom, hrvatskom, bosanskom, crnogorskom, slovenačkom, makedonskom i srpskom jeziku) koja omogućava da se unakrsnom pretragom pregleda više od 12000 termina. Struka je veoma pozitivno dočekala ovaj ne mali prevodilački podvig, te su u toku i proširenja za francuski i bugarski jezik, a u pregovorima smo za albanski, slovački i češki jezik. Korišćenje baze je za članove USSPTS besplatno, dok drugi mogu da se registruju uz simboličnu naknadu.

 

  • Trenutno je u pripremi za štampu Vodič kroz pravne sisteme regiona, nastao u okviru regionalnog projekta, koji je okupio reprezentativna strukovna udruženja (iz Srbije, Makedonije i Slovenije), istaknute predstavnike nauke (iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine) i pravne struke (iz Crne gore). Želja nam je bila da zajedničkim naporima kreiramo bazu najfrekventnijih pojmova u sudsko prevodilačkoj praksi sa prevodima na jezike regiona, uz stručne prikaze organizacije sudova i njihovih nadležnosti po zemljama regiona (takođe na jezicima regiona), kao svojevrstan pravni orijentir za sudske prevodioce/tumače i ostale nepravne struke, koje su svakodnevno deo pravosudnog sistema. Ovo je takođe i prvi korak u pripremi sadržaja neophodnih stručnih znanja za polaganje državnog ispita za sudske prevodioce/tumače, što do sada kod nas nije bilo ni na koji način obuhvaćeno nekim programom ili planom obavezne stručne obuke.
Da li ste zadovoljni rezultatima?

Kao sudski tumač – pojedinac, jesam jer pre pojave USSPTS nije bilo ovakvih kvalitetnih pomaka u radu sudskog prevodioca/tumača. Ali kao jedan od osnivača, i od prošle godine i predsednik USSPTS, znam koliki je silan trud uložen i volela bih da nam je svima bolje: da je donet zakon, da je zakonodavac prepoznao ulogu sudskih tumača u sudskim procesima i spram toga regulisao naš rad, da je naš status poboljšan, prepoznatljivost struke veća, kao i svest da pravda nije dostupnija ako je uloga sudskog prevodioca/tumača u postupku jeftinija.

Sudsko prevođenje je specifično po tome što je potrebno najmanje pet godina prevodilačkog iskustva da biste mogli da se prijavite za imenovanje i sve to pod uslovom da prođete državni ispit. U Srbiji ne postoji pripremna obuka za sudske prevodioce, kao što je slučaj s drugim zemljama, što može da bude obeshrabrujuće za mlade prevodioce. S obzirom na to da ste i sami sudski tumač, šta savetujete mlađim generacijama prevodilaca koji imaju želju da uđu u ovu profesiju? Da li Udruženje može da im pomogne? Ako da, kako?

Od krucijalne je važnosti da budu u toku sa propisima, domaćim i evropskim. Obavezno moraju da ulažu u kontinuiranu jezičku edukaciju i da ne potcenjuju ni jedan vid stručne obuke.

I danas, posle 25 godina koliko se bavim prevođenjem, član svih renomiranih prevodilačkih udruženja, skoro deceniju kao sudski prevodilac, više strahujem od onog što ne znam, nego što sam umirena onim što znam.

Ove godine slavite treći rođendan i svi se nadamo da ćete ga proslaviti IV konferencijom sudskih tumača i prevodilaca. Da li možemo da je očekujemo? Koji su budući planovi Udruženja?

USSPTS je u 4. godinu rada ušlo kao član EULITE, (EULITA – European Legal Interpreters and Translators Association), što je potvrda kvaliteta našeg rada od strane najveće porodice strukovnih udruženja sudskih prevodilaca/tumača i donosi mnogobrojne prednosti za naše članove: počevši od mogućnosti za stručno usavršavanje, do pristupa prevodilačkim resursima, prilikama za umrežavanje i unapređenje profesije na evropskom nivou.

Uz to predstavili smo OMNIGLOSAR bazu, a uskoro će biti i drugog velikog regionalnog projekta Vodič kroz pravne sisteme regiona. Svaki mesec organizujemo barem jedno okupljanje struke sa elementima obuke i nastojimo da pažnju kolega održimo budnom u odnosu na sve novosti i promene kod nas i u svetu.

USSPTS ima mnogo planova, naročito za ovogodišnju konferenciju – prvu od kako će nas rad pratiti i budno oko EULITE, ali šta ćemo od toga uspeti da realizujemo zavisi od prikupljenih sredstava. Podsećam, USSPTS je neprofitno strukovno udruženje i sve naše aktivnosti se finansiraju isključivo od članarina, kotizacija za neke stručne sastanke, sredstava prikupljenih od prodaje Dnevnika, Leksikona, i povremenih donacija naših članova koji žele da pomognu rad USSPTS.

Na stručnoj obuci koju organizujete 13. aprila u Novom Sadu biće govora o pravnom utemeljenju delatnosti sudskih tumača/prevodilaca i izazovima u praksi. Recite nam ukratko zašto je ona važna i zašto bi trebalo da joj prisustvujemo.

Sudski prevodioci/tumači su najčešće po obrazovanju filolozi, a tek retki među nama svesni da to nije dovoljno za kvalitetno i stručno bavljenje ovom pravosudnom profesijom. Retki su oni među nama koji su pravno edukovani, ili imaju nekakva znanja iz oblasti prava. Takvi specijalizovani kursevi u našem prosvetnom sistemu još ne postoje.

Stoga je obaveza strukovnog udruženja da svojim kolegama omogući adekvatnu obuku. Teško je naći pravu meru stvari, s obzirom da ne postoji nikakva, pa se onda čini da je i nekakva adekvatna. Naprotiv, mi svake godine nastojimo da ponudimo drugačiji sadržaj, ali uvek sa osnovnim načelom – ignorantia nocet – preuzeto iz rimskog prava, a važi i danas. Ako i niste svesni da ste se ogrešili o zakon, to vas ne oslobađa krivice.

Ove subote, 13. aprila bavićemo se svim relevantnim propisima sa kojima sudski prevodioci moraju biti upoznati u svakodnevnom radu. Dakle, u fokusu je ovaj put pravni okvir, a ne jezička znanja. U želji da kolegama pomognemo da se i sami, kao pojedinci pozicioniraju, i istaknu nad onima koji ne prepoznaju potrebu kontinuiranog usavršavanja, uveli smo i sertifikate o stečenim znanjima, koja nisu značajna samo sudskim tumačima već i svim ostalim prevodiocima jer se svako od nas može naći u situaciji u kojoj nepoznavanje propisa može naštetiti njihovom profesionalnom ugledu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *