Industrijski modeli kontrole kvaliteta su prevalili dug put od druge polovine 20. veka do danas. Tipologizacija grešaka se razvijala, utvrđivane su različite granice prolaznosti, a vremenom se model počeo integrisati i s prevodilačkim alatima.

U narednim redovima ćete pronaći osnovne informacije o najvažnijim modelima kontrole kvaliteta u prevodilačkoj delatnosti i o tome kako su se prilagođavali prevodilačkim potrebama svog vremena.

SICAL (Système Canadien d’Appréciation de la Qualité Linguistique)

Modelom SICAL je 70-ih godina prošlog veka uspostavljen i standardizovan postupak redakture prevoda koji se zasnivao na kontrastivnoj analizi izvornika i prevoda. Prvim sistematskim modelom kontrole kvaliteta utvrđene su dve vrste grešaka, greške u prenosu značenja i greške u jeziku, koje su po ozbiljnosti mogle da budu krupne ili sitne.

Grešaka je ukupno bilo 675, što je jedan od bitniji nedostataka modela. Da bi prevod prošao redakturu, prevodilac je smeo da napravi najviše 12 sitnih grešaka i nije smela da postoji nijedna krupna greška. Kontrolisao se nasumično odabran uzorak teksta od 400 reči. Rezultat se izračunavao deljenjem broja grešaka sa 400, čime je utemeljen pojam granice prolaznosti za sve ostale modele, uključujući i model organizacije LISA.

LISA (Localization Industry Standards Association)

Model kontrole kvaliteta organizacije LISA osmišljen je 90-ih godina prošlog veka u cilju unapređenja prevoda i lokalizacije hardvera i softvera. Iako udruženje više nije aktivno, dalo je veliki doprinos prevodilačkoj industriji, zbog čega je njihov model dugo bio standarni model za redakturu.

Udruženje LISA je pojednostavilo model SICAL smanjivši vrste grešaka na šest – pogrešno značenje, nepreciznost, pogrešan termin, jezik, stil, država i ujednačenost. Nivoi ozbiljnosti greške su se, međutim, usložili – sitna, krupna i kritična greška – u zavisnosti od toga u kom delu dokumenta se greška nalazi i da li može da dovede do greške u hardveru, odnosno softveru.

Jedan od nedostataka ovog modela su nejasne kategorije grešaka koje se nekad preklapaju i manjak empirijskih dokaza na kojima bi trebalo da počiva kategorizacija grešaka.

Model LISA se koristi u CAT alatima, na primer, Tradosu i memoQ-u, u okviru modula za lingvističko osiguranje kvaliteta.

Više o osiguranju kvaliteta:

Rečnik prevodilaštva

SAE J2450

SAE J2450 je model prvobitno napravljen za kontrolu kvaliteta prevoda dokumentacije za servisiranje automobila, ali se kasnije proširio na druge oblasti, poput medicine. Nije namenjen za kreativnije vrste tekstova jer ne uzima u obzir stil, registar i ton.

Ovaj normativni model obuhvata 8 vrsti grešaka, pogrešan termin, greška u sintaksi, izostavljanje, pogrešno slaganje reči, pravopisna greška, greška u interpunkciji i druge nerazvrstane greške, koje, prema nivou ozbiljnosti, mogu biti sitne ili krupne. Ovim modelom nije utvrđeno kako odrediti uzorak za pregled niti granicu prolaznosti.

QAT (Quality Assessment Tool)

QAT je računarska alatka za procenu kvaliteta prevoda dizajnirana za potrebe Generalnog direktorata za prevođenje Evropske unije. Direktoratu je bio potreban model za kvantitativno određivanje kvaliteta prevoda spoljnih prevodilaca.

Više o Generalnom direktoratu za prevođenje Evropske unije:

Prevođenje i višejezičnost

Kao i kod modela SAE J2450, grešaka ima osam, značenje, izostavljanje, terminologija, referentni dokumenti, gramatika, pravopis, intepunkcija i jasnoća izraza, i dva nivo ozbiljnosti, sitne i krupne greške. Ono što je ovim modelom uvedeno kao novina jesu četiri nivo kvaliteta prevoda – neprihvatljiv, ispod standarda, prihvatljiv i dobar. Redaktor može i da izabere jedan od tri profila teksta, a svaki od njih ima poseban način bodovanja grešaka. Ubačen i je sistem za komentarisanje, a nakon provere prevoda redaktor pravi izveštaj o redakturi. Za razliku od modela SAE J2450, u ovoj alatki se greška koja se ponavlja računa kao jedna greška.

MQM (Multidimensional Quality Metrics)

Model MQM je 2014. godine objavio Istraživački centar za veštačku inteligenciju Nemačke. MQM je napravljen za ocenjivanje kvaliteta svih vrsta prevoda, uključujući i tekstove za lokalizaciju i transkreaciju.

Model sadrži 20 grešaka i specifičan je po tome što se može primeniti i na jednojezične i dvojezične tekstove, odnosno prevode. Nivo ozbiljnosti grešaka ima četiri: nulti nivo, sitna greška, krupna greška i kritična greška. Konačna ocena je rezultat složene automatski izračunate jednačine.

MQM je prvi industrijski model koji se temelji na principima studija prevođenja. U osnovi modela je funkcionalistička definicija kvaliteta prevoda prema kojoj se kvalitet prevoda određuje na osnovu toga da li tekst ispunjava svoju komunikativnu svrhu. Samim tim, model se može prilagođavati konkretnim prevodilačkim projektima.

Više o funkcionalističkoj paradigmi u studijama prevođenja:

Kako prevodioci prevode i zašto su funkcije teksta važne?

Kako prevodioci prevode i koje funkcije teksta postoje?

DQF (Dynamic Quality Framework)

U nazivu modela DQF organizacije TAUS (Translation Automation User Society) stoji reč „dinamičan“, koja se odnosi na mogućnost izbora podmodela za procenu kvaliteta profilisanjem sadržaja na osnovu tri parametra (rok za isporuku, upotrebna vrednost i emocionalna vrednost). I ovaj model se bazira na funkcionalističkim principima svrhe prevođenja koji fokus stavljaju na korisnika prevoda.

Može se primenjivati na prevode koje je uradio čovek ili mašina. Tipologizacija grešaka je prilagođena tipologizacija iz modela MQM za koju je zaslužna teoretičarka prevođenja Šeron O’Brajan.

Ovaj model može da se koristi u klaudu, direktno na računaru ili u CAT alatu. Za korišćenje u Tradosu potrebno je otvoriti nalog na TAUSovom sajtu i instalirati programski dodatak za Trados. DQF je kompatibilan i sa XTM-om.

DQF je jedinstven po tome što nudi do sada najsloženiji kvantitativni prikaz kvaliteta odrađenog prevoda kroz veliki broj grafikona i statističkih podataka.

Šta je dobar, a šta loš prevod? Škole prevođenja.

Šta je dobar, a šta loš prevod? Lingvistički modeli.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *