Analiza rezultata ankete o projektnim informacijama

„Prevodioci, da li ste dobro obavešteni o prevodu?“ upitnik je namenjen prevodiocima koji sarađuju sa prevodilačkim agencijama. Sproveden je da bismo se bolje upoznali sa postupkom pripreme prevodilaca za projekat. Kako bi adekvatno preveli tekst, prevodiocima su potrebne informacije o tekstu za prevod, naručiocu prevoda, asortimanu njegovih proizvoda i usluga, te referentni materijali. Da li projektni menadžeri prevodiocima omogućuju pristup tim informacijama?

Na upitnik je odgovorilo 67 prevodilaca iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore. Imali su različit broj godina prevodilačkog iskustva (od 5 godina i manje do preko 20 godina). Procenat mlađih prevodilaca (manje od 5 godina prevodilačkog iskustva) iznosio je 7,5%.

Koliko često dobijamo informacije u vezi sa tekstom za prevod?

Informacije od kojih svaki prevodilac polazi prilikom prevođenja jesu informacije o primaocima prevoda, mestu i medijumu objavljivanja teksta (elektronsko ili štampanje izdanje). Bez takvog uvida u kontekst prevođenja izuzetno je teško isporučiti adekvatan prevod, pa je zaista zabrinjavajuće to što 65,6% prevodilaca retko ima pristup osnovnim informacijama ili im uopšte nema. Samo 7,4% prevodilaca izjasnilo se da te informacije uvek dobija.     

Informacije o klijentu odmah su po važnosti ispod pomenutih kontekstualnih informacija. Međutim, ni tu situacija nije ništa bolja – 59,7% retko počinje rad na prevođenju sa njima ili ih uopšte ne dobija. Samo 10,4% prevodilaca ima saznanje o tome ko su krajnji naručioci prevoda.

Informacije o asortimanu proizvoda/usluga klijenta naročito su bitne u lokalizaciji, a ipak im 67,1% prevodilaca nema pristup ili im ima retko, dok je sa njima u svakom projektu upoznato samo 7,4% prevodilaca.

Koliko često dobijamo jezičke smernice za prevođenje?

Jezičke smernice sadrže uputstvo za prevođenje elemenata korisničkog interfejsa, posebna pravopisna i gramatička pravila, informacije o stilu i načinu prevođenja dokumenata, informacije o primaocima prevoda, informacije pravne prirode… Najpoznatije javno dostupne jezičke smernice jesu smernice kompanije Microsoft.

Ovaj referentni dokument ne dobija 61,2 % prevodilaca ili ih dobija retko, a samo 6% prevodilaca se izjasnilo da ih dobija uvek.

Koliko često dobijamo analize iz CAT alata i projektni obračun?

Analiza je izveštaj iz CAT alata o stepenu poklapanja izvornika s prevodnom memorijom. Projektni obračun je obračun broja reči pomnožen sa procentom koji se dodeljuje svakom stepenu poklapanja i daje procenu potrebnog vremena za prevod i ukupnog broja reči koji se plaća po dogovorenoj ceni.

Skoro dve trećine prevodilaca (68,7%) navelo je da ne dobija analizu iz CAT alata i projektni obračun ili ih dobija retko, a samo 14,9% prevodilaca ove analize ima na raspolaganju u svakom projektu.

Koliko često dobijamo terminološku bazu?

Prevodiocima nije potrebno posebno objašnjavati koliko terminološka baza olakšava prevođenje i doprinosi kvalitetu prevođenja. A ipak ubedljivo najgora statistika u ovom upitniku odnosi se na terminološke baze: retko ili je uopšte ne dobija 70,2% prevodilaca, a samo 3% prevodilaca ima tu sreću da im se u sklopu projekta nalazi i terminološka baza.

 

 

Koliko često dobijamo izvorni tekst?

Ako prevodimo u CAT alatu, bez izvornog teksta bolje da ne krećemo sa prevođenjem. CAT alati dele izvorni tekst i prevod na rečenice i dekontekstualizuju ga. Rad u CAT alatu stoga uvek podrazumeva proveru gotovog teksta. Nasuprot prethodnom odgovoru, najbolje brojke se odnose na izvorni tekst u formatu PDF ili Word: često ga dobija 35, 8% prevodilaca, ponekad 20,9% prevodilaca, a uvek 11,9% prevodilaca. Trećina prevodilaca (31,3%) dobija ga retko ili ga uopšte ne dobija.

Koliko često dobijamo prethodno prevedene tekstove i njihove izvornike u formatu PDF ili Word?

U lokalizaciji dokumenti se retko prevode iz početka – obično se rade izmene i dopune prevoda. Premda ne možemo znati da li se svi ispitanici bave lokalizacijom, brojke su primer izuzetno loše prakse u agencijama: skoro dve trećine prevodilaca (68,7%) ne dobija prethodno prevedene tekstove ili ih dobija retko, a uvek ih dobija samo 4,5% prevodilaca.

 

Zaključci

Rezultati upitnika su poražavajući – za skoro svaku vrstu projektnih informacija procenat prevodilaca koji im nema pristup ili pristup njima dobija retko iznosi između 60% i 70%. Za broj prevodilaca koji većinu informacija dobijaju za svaki projekat vezuju se jednocifrene brojke. Najbolje stojimo sa izvornikom u formatu PDF ili Word, koji 68,8% prevodilaca dobija uvek, često ili ponekad, a najgore sa terminološkom bazom, koju retko ili uopšte ne dobija čak 70,2% prevodilaca.

U standardu ISO 17100: 2015 u jezičku pripremu prevodilaca za projekat spada dodeljivanje jezičkih specifikacija, analize izvornog dokumenta, terminološke baze i jezičkih smernica. Čak i da prevodilačka agencija nema ovaj sertifikat, navedeni koraci predstavljaju osnove upravljanja projektima, koje mogu olakšati prevodilački proces svim njegovim učesnicima.

 

Zašto su projektne informacije važne za prevođenje?

Šta treba da sadrži pripremni paket za lokalizaciju?

Leave a Reply

Your email address will not be published.