Intervju sa Tinom Samardžić: svaki angažman je jedan nov izazov

U osmom intervjuu razgovaram sa Tinom Samardžić, sudskim i konferencijskim prevodiocem i preduzetnicom.

 

Imaš bogato iskustvo usmenog prevođenja, kojem, verujem, svi možemo pozavideti. Sa saradnicima si prevodila na brojnim međunarodnim konferencijama, među kojima je i Ekonomski samit Srbije; sarađuješ sa Međunarodnom federacijom fudbalskih asocijacija, Društvom sudija Srbije, Advokatskom komorom Srbije; prevodila si za Evropsku komisiju…

Iz sadašnje perspektive, nakon više od 15 godina u prevođenju i više od 10 godina u preduzetništvu, koja je tajna opstanka u prevodilačkoj profesiji?

Fantastična stvar kod prevodilaštva je to što je retko koji posao tj. angažman isti i evo, posle 15 godina, sretna sam što mogu da kažem da mi prevodilaštvo nije dosadilo. Verujem da je upravo taj izazov ono što me u ovo profesiji i zadržava.

S druge strane, preduzetništvo, a posebno preduzetništvo u prevodilaštvu, jedna je potpuno druga vrsta izazova, koja u meni oštri potpuno drugačije veštine.

Mišljenja sam da i kad se jednog dana ne bih bavila prevođenjem, znanje i iskustvo stečene kroz preduzetništvo lako bih primenila u nekoj drugoj profesiji. Iskrena da budem, u poslednje vreme niču mi klice kako bih to znanje i veštine mogla i gdegod drugde da posadim…

Ono što me održava u prevodilačkoj profesiji takođe je i moje uverenje, koja možda i nije naročito popularno, da činjenica da sam prevodilac na čelu prevodilačke agencije, zaista predstavlja ogromnu prednost za moju agenciju iznad svega. Ako bih pokušala ovo da pojasnim, to je isto kao što mislim da je bolja ona klinika za estetsku hirurgiju na čelu koje je estetski hirurg, a ne npr. ekonomista.

Jer ko će bolje poznavati uslugu koju moja agencija pruža do prevodioca poput mene. Samim tim, verujem da je i kvalitet usluge, koju težimo da pružimo kao agencija, na nivou kvaliteta i standarda koji se trudim da pružim i kao prevodilac.

Odnedavno se možeš pohvaliti i iskustvom rukovodioca tima od deset usmenih prevodilaca na međunarodnoj konferenciji. Koja su bila tvoja zaduženja kao rukovodioca? Kako si se osećala u novoj ulozi? Da li ćeš se ponovo oprobati u njoj?

Da, to je zaista bilo jedno veliko i novo iskustvo. Novo u smislu da smo do sada uglavnom koordinirali manjim brojem prevodilaca na jednom događaju…

Pa i ovo iskustvo potvrdilo je ono što sam i u prethodnom odgovoru rekla – svaki angažman je jedan nov izazov. Upravljati timom od 10 ljudi istovremeno iziskuje ne samo veštine organizacije, već i takozvane „people skills“, ali zaista mi je drago što mogu da kažem da su tim ljudi sa kojima sam imala prilike da sarađujem zaista ljudi s kojima delim iste vrednosti u pogledu posla, te je taj poduhvat bio i jedno veliko zadovoljstvo. I da, ako se ukaže prilika – opet bih 😉.

Rado si viđena gošća na prevodilačkim obukama i konferencijama, a od marta ove godine jedan si od predavača u okviru tromesečne obuke za simultano prevođenje sa engleskog jezika u saradnji sa prevodilačkom agencijom MS Translation Team. Kako je došlo do ove saradnje? Kome je obuka namenjena? Po čemu se razlikuje od drugih obuka u ponudi?

Od ideje, preko entuzijazma, za mene su ove obuke postala misija.

Što duže i više radim, sve sam svesnija i svesnija koliko je pad standarda i kvaliteta u našoj profesiji posledica pre svega sujete i potpunog odsustva svesti među brojnim kolegama, da mi, „believe it or not“, nismo večni. I da je naš posao uslovljen i našim godinama starosti.

Opet se dovodim u situaciju da ću reći nešto što neće naići na razumevanje, ali ZAISTA, prilika za usavršavanje i obuku novih, mladih kadrova, koji će neminovno ući u ovu profesiju i ja ću ih rado dočekati, ima vrlo malo. Zato nam se i dešava da u kabine sednemo sa nekim „random“ ljudima koji su iz čiste dokolice seli u kabinu da prevode, bez ikakve spreme i obuke, a da o redovima i redovima prevedenih tekstova nestručnih lica i ne govorim.

Mislim da sam ovo već nekoliko puta rekla. Ovog jutra se niko nije probudio i rekao „Biću lekar“ i isti dan ušao u operacionu salu. Ali zato ih se probudilo bar troje koji su rekli „Biću prevodilac“ i selo da prevodi…

A za to smo krivi mi – jer ne damo. Jer se bojimo da će nam oduzeti posao, jer mislimo da možemo sve sami…

I zato kada mi je MS Translation ponudio priliku za ovakvu vrste saradnje, oberučke sam je prihvatila. Jer želim da se postaram da ti ljudi koji će ući u kabine i sa mnom sutra deliti taj hleb, budu stručni i svesni odgovornosti koji ovaj posao nosi.

I zato je ova obuka drugačija od drugih – jer to je i vizija i misija koju i Sunčica Filipović i ja, kao i svi ostali predavači u agenciji MS Translation, delimo.

Svoje znanje nesebično deliš, što se može videti i po projektu Osvetli prevodioca. Sa koleginicama si radila na prospektu za usmeno prevođenje, a nedugo zatim je izašao i prospekt za usmeno prevođenje na daljinu. Sarađuješ sa firmom Congress Rental i pored usluga usmenog prevođenja, tvoja agencija u ponudi ima i opremu za simultano prevođenje.

Nakon dve godine od pandemije virusa korona i procvata usmenog prevođenja na daljinu, šta te je protekli period naučio? Da li će prevođenje na daljinu preživeti pandemiju ili će nestati sa prvim živim konferencijama?

Prevođenje na daljinu je bilo tu dugo i pre pandemije i neće nestati. Samo će naći svoju nišu. Brojni su klijenti koji će prevođenje na daljinu zadržati kao dodatnu opciju, neki će ostati samo na daljini, a neki jedva čekaju da se vrate u konferencijske sale.

Mogla bih nekoliko strana da ispišem o prevođenju na daljinu, ali recimo samo da smatram da je RSI nužno zlo, koje ukoliko se radi u adekvatnim uslovima, i ne mora biti zlo.

U martu je održan prvi pretres na daljinu u Srbiji u skladu sa nacionalnim okvirom za suđenje na daljinu. S obzirom na to da si i sudski prevodilac, da li se usmeno prevođenje na daljinu razlikuje od usmenog prevođenja na daljinu u komercijalne svrhe? Na šta posebno treba obratiti pažnju?

Iskrena da budem, strašno sam razočarana stanjem u sudskom prevođenju. Stoga mi je i članstvo u USSPTS zaista važno jer u ovom trenutku to je jedino udruženje koje se bavi unapređenjem stanja u istom. Gotovo je i ironična činjenica da smo u martu razgovarali o nacionalnom okviru za suđenje na daljinu, a da sam ja pre samo nekoliko dana zvala bezmalo 10 sudskih prevodilaca da me odmene na jednom ročištu pred sudom u Beogradu, od kojih mi je 6 reklo da „ne rade usmeno sudsko prevođenje“….

Kao i drugim oblastima prevođenja, a u sudskom prevođenju posebno, vlada potpuno odsustvo reda i standarda. Nema potrebe da se vraćam na dobro poznatu priču ko je i kako pečat dobio, ali ako ga je dobio, trebalo bi da zna i šta pečat sa sobom nosi.

I ovde, kao što sam i u prethodnom pitanju rekla, nedostaje obuka, nedostaje usavršavanje i nedostaje monitoring od strane nadležnih organa.

Greška koju možete napraviti u kabini, prevodeći na konferenciji o primera radi, novitetima u pčelarstvu, ne može nikada imati istu težinu kao greška ili nestručnost koju možete demonstrirati prevodeći pred sudijom osnovnog suda u predmetu koji se bavi dodelom starateljstva nad maloletnim detetom…

Mislim  da sam ovim sve rekla.

Neretko te preko društvenih mreža možemo videti na fotografijama sa kolegama u kabini. U svojim javnim nastupima naglašavaš važnog timskog rada. Zašto je bitno ne biti sam u kabini? Kako pronaći odgovarajućeg partnera?

Mislim da mogu sa sigurnošću da kažem da je skoro svaki moj kolega ili koleginica iz kabine danas i moj prijatelj. Prosto kliknete. A kada kliknete onda znate da svaki zadatak pred kojim se nađete ne može biti nesavladan.

U kabini ne smete biti sami, jer toliko je nepredviđenih okolnosti kojima možete biti izloženi, a koje mogu biti van vaše kontrole i to je onda samo šteta i po vas i po vašeg korisnika prevoda.

Ali čak i kada ste sa nekim u kabini, može vam se desiti da budete sami. Zato je važno da svog partnera birate (kad god je to moguće, jer biće i situacija kada ni na to nećete moći da utičete), baš kao što birate i prijatelje.

Partner u kabini je neko na kog uvek možete da se oslonite i ko shvata da u tih 4 kvadrata vi niste takmaci, već tim.

Na početku svoje karijere nisam imala taj luksuz da biram s kim ću biti u kabini, ali sam se uvek trudila da od svojih kolega učim i da se trudim da u tih nekoliko sati ostvarim ljudski odnos poverenja i saradnje.

Kasnije, kada sam bila u situaciji da biram, birala sam uvek bolje i iskusnije od sebe. Jer sam znala da samo tako mogu i ja da budem bolja i iskusnija.

Kao usmeni prevodilac sa dugogodišnjim iskustvom, šta bi poručila mladim usmenim prevodiocima koji žele da steknu potrebno iskustvo?

Ne odbijajte. U početku ne odbijajte ništa. Svako iskustvo u fazi neiskustva može biti samo dobro iskustvo. I da, slušajte starije 😉.

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.