Nearly Indistinguishable From Human Translation — Google Claims Breakthrough
Slator, septembar 2016. godine
Mašinsko učenje i veštačka inteligencija. Prosto je nemoguće da danas ne primetimo članke i postove na blogovima koji na neki način nemaju dodira s mašinskim prevođenjem. Mašine ne postaju naši saradnici samo u pismenom, već i u usmenom, pa čak i u audio-vizuelnom prevođenju.
Alat CaptionHub je najnovije čedo tehnologije. Alat koji pomoću veštačke inteligencije prepoznaje glas, transkribuje ono što je izgovoreno u pisani oblik i prelama rečenice u titlove. Video-snimak od pet minuta transkribovan za dva minuta. A onda sledi prevođenje.
Budućnost titlovanja uopšte ne izgleda loše. Ali da li je sve tako naizgled savršeno?
I kako se titluje danas?
Titlovanje kao posebna vrsta prevođenja
Titlovanje spada u audio-vizuelno prevođenje. A audio-vizuelno prevođenje je specifična vrsta prevođenja. Specifična po tome što osim na izvorni tekst koji prevodimo, moramo obratiti pažnju i na sliku na ekranu i zvuk. Te tri komponente, tekst, slika i zvuk, međusobno se prepliću. Preplitanje otežava posao prevodiocu, jer mora da ih usaglasi.
Ne želite predugačke i komplikovane titlove koje ne možete da stignete da pročitate. A ne želite ni da budu prekratki jer tada verovatno nećete imati dovoljno informacija da razumete radnju. Sigurno ne biste čitali u titlu nešto što već sami možete da zaključite gledanjem u ekran. Ali zato želite na ekranu onomatopeju zvuka važnog za radnju.
Publika ima opravdane i realne zahteve.
A prevodioci su tu da te zahteve odslušnu
Svaki titl ima ograničen broj znakova. Na ekranu se sme pojaviti najviše dva reda titla. U idealnim uslovima prvi red je kraći od drugog. I za dvoredni i za jednoredni titl određen je maksimalan broj sekundi. Titl se mora pojaviti na ekranu i nestati s ekrana u određeno vreme u odnosu na prethodnu/sledeću scenu. Standardizovano je i vreme između dva titla.
Ali tu nije kraj.
Poštujući ova ograničenja prevodioci moraju da vode računa da je svaki titl smislena i razumljiva celina.
Naravno, to nisu jedina pravila.
Dugačak titl se mora prelomiti. A ne sme se prelomiti u bilo kom delu rečenice.
Pravila prelamanja su sledeća:
- titl se prelama iza znakova interpunkcije, a pre veznika i predloga;
- imena ne smeju da se razdvajaju u dva reda;
- ne razdvajati složene glagole, subjekat i glagol;
- ne ostavljati jednu reč u redu.
Više o standardima u titlovanju možete pročitati ovde.
Kako prevodioci prevode film/emisiju?
Do sad smo govorili o tehničkim pravilima u titlovanju. Uz njih idu i jezičke smernice koje zajedno s tehničkim pravilima igraju važnu ulogu u doživljaju gledanja filma/emisije.
Te smernice možemo nazvati prevodne procedure. Dve glavne prevodne procedure u titlovanju jesu sažimanje i izostavljanje.
Sažimanjem prevodioci duži tekst pretvaraju u kraći tako da očuvaju značenje onoga što je izvorno rečeno.
I thought they were very good. = Mislim da su odlični.
Prevodilac je odlučio da frazu „veoma dobro“ prevede kao „odlično“. Značenje je preneto, samo u sažetom obliku.
Pored sažimanja, prevodioci i izostavljaju neke elemente iz prevoda.
Yes, I know. = Znam.
Potvrdna rečca „Da“ nije neophodna u prevodu jer se njeno značenje već nalazi u glagolu „Znam“.
Hey, Willie, Willie. = Vili… Vili!
Uzvik „Hey“ nije preveden jer gledalac može da vidi na ekranu ko koga doziva. Ovo je primer preplitanja teksta i slike u titlovanju.
Anne, I want to ask you a question. = Pitao bih te nešto.
U ovom primeru imamo i izostavljanje i sažimanje. Prvo je prevodilac izostavio vokativ „Anne“. Gledaocima je jasno ko se kome obraća u toj sceni.
A primer sažimanja jeste „I want to ask you a question“ što bi se doslovno verovatno prevelo kao „Hteo bih da ti postavim pitanje“. Iako je prevod audio-vizuelnog prevodioca kraći od doslovnog prevoda, razlike u značenju nema. A gledaocima je sigurno lakše jer mogu da uživaju u sceni.
Naravno ima još mnogo primera koji ovo ilustruju. Ponekad prevodilac sažme dugačku rečenicu u rečenicu od samo nekoliko reči. Često se brišu i ponovljeni izrazi, diskursni markeri (look, well, oh), priloške odredbe za vreme i mesto itd.
Da li je titlovanje, onda, doslovno prevođenje?
Naravno da ne.
Ako želite da prevodite tako da titlovi budu gledaocima pomoć u razumevanju filma/emisije, a ne gomila teksta zbog kojeg ne mogu da film/emisiju ni da gledaju, titlovanje je daleko od doslovnog prevođenja. Titlovanje je daleko od prenosa celokupnog značenja.
Nešto ćete prevesti doslovno, ali najčešće ćete sažimati i izostavljati.
Zato audio-vizuelni prevodilac mora da ima posebna znanja i veštine. On tačno treba da zna šta da prenese u prevod, a šta da izostavi. I sve to ne zaboravljajući šta je slikom već rečeno, a šta nedovoljno konkretizovano.
Šta je sve potrebno da prevodilac uradi da bi preveo i istitlovao jedan film?
Sve radnje koje prevodilac obavlja od trenutka kad dobije materijal za prevod do trenutka kad prevod preda nazivamo PREVODNI PROCES.
Prevodni proces titlovanja sastoji se od nekoliko faza sažetih na slici:
Faza PREVOĐENJA je najduža u prevodnom procesu, pa ću je malo bliže objasniti.
Tokom TRANSFERA prevodilac prevodi izvornik u programu za titlovanje i prelama titlove tako da prati pravila koja sam prethodno navela, a zatim proverava prevod.
Za vrema TITLOVANJA prevodilac unosi vremenske kodove. Nakon toga prevodilac proverava prevod tako što titl ubaci na ekran i prati ga zajedno s video-snimkom.
PROVERA KVALITETA sadrži lekturu i redakturu. Lektor proverava kvalitet prevoda i nema pristup izvornom tekstu. Kad prevodilac dobije izlektorisanu verziju prevoda, on radi redakturu prevoda. Redaktura je provera prevoda u odnosu na izvornik.
Više o prevodnim procedurama i prevodnom procesu titlovanja možete pročitati u odeljku 4.2.1.1. Titlovanje mog masterskog rada Studija slučaja: prevodilački zadaci u Radio-televiziji Vojvodine.
Prevodilac čiji sam prevodni proces opisala radi u alatu za titlovanje Subtitle Workshop. Njemu sličan, ali savremeniji alat je Amara. U oba programa transkripciju i prelamanje titlova radi čovek. U softveru CaptionHub to radi mašina.
Automatsko prelamanje titlova – savršenstvo koje smo oduvek čekali?
Alati za titlovanje koji se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji višestruko ubrzavaju rad prevodilaca jer sami prelamaju izvorne titlove. Iako u tradicionalnim alatima, poput ona dva koja sam pomenula, prevodioci istovremeno i prevode i prelamaju titlove, sve to oduzima mnogo više vremena u odnosu na rad našeg prijatelja robota.
Dobili smo brzinu, a da li smo nešto izgubili?
Ako krenemo da prevodimo već prelomljene titlove, zbog ograničenja o kojima smo pričali, ne preostaje nam ništa drugo nego da ih prevedemo doslovno. A videli smo da je prevođenje filma sve samo ne doslovno prevođenje.
Zato bi prevodilac trebalo da dodatno proverava automatski prelomljene titlove, menja prelom i redosled reči i redova u prevodu. Ako bude slepo pratio izvornik, neće dobiti idiomatizovan prevod. Prevod koji se lako čita i prati.
Mašine su tu da nam pomognu, ali krajnji kvalitet zavisi od čoveka. U ovom slučaju prevodioca-titlera. Zato kad sledeći put budete gledali omiljenu seriju, setite se koliko se audio-vizuelni prevodioci trude da nam ulepšaju doživljaj tokom njenog gledanja.
Onda kad sve teče glatko, tad znamo da su svoj posao odradili kako treba.