Svrha prevođenja i adaptacija ciljnoj kulturi i tržištu.

Pojmovi koje koristimo da klijentima objasnimo šta je prevođenje, zašto ne može da se prevodi onako kako su oni zamislili, zašto je neki termin pogrešan.

Pojmovi koje koristimo da bismo drugima objasnili ozbiljnost svakog prevodilačkog zadatka.

Ali da li smo uspeli u svom tom objašnjavanju? Da li i sami znamo šta svrha prevođenja TAČNO podrazumeva?

U seriji tekstova „Kako prevodioci prevode…“ pokušaću da pojam SVRHE PREVOĐENJA podelim na sastavne delove. Kad ih na kraju opet složimo u jednu celinu, dobićemo celu sliku tog pojma.

Svrha prevođenja i svrha teksta

Svrha prevođenja je razlog zašto prevodimo tekst. Da bismo znali zašto ga prevodimo, moramo prvo da znamo koju KOMUNIKATIVNU FUNKCIJU tekst ispunjava u kojoj KOMUNIKATIVNOJ SITUACIJI.

Prvi sastavni deo svrhe prevođenja: komunikativna funkcija testa

Svaki tekst ima svoju svrhu, razlog zašto je napisan. Autor teksta je za njega smislio namenu i u skladu s njom je sklapao reči i rečenice. Niz nasumično napisanih reči nije rečenica, pa samim tim ni niz takvih neorganizovanih rečenica ne može da bude tekst.

Uopšteno uzev, možemo da kažemo da je razlog pisanja teksta komunikacija između autora (pošiljaoca) i čitaoca (primaoca). Autor želi da prenese poruku čitaocu. Način prenosa poruke, odnosno sintaksička struktura teksta i izbor reči, zavisi od svrhe teksta. Svrha teksta se odražava na jezik i zato kažemo da je jezički aspekt svrhe teksta KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA.

Jedan tekst može da ispunjava jednu ili više komunikativnih funkcija.

Uzmimo, na primer, uputstvo za upotrebu.

Prvi deo uputstva za upotrebu za svrhu ima da opiše proizvod. Kako se dalje krećemo kroz tekst, videćemo da je funkcija sledećeg odeljka da objasni čitaocu kako da koristi proizvod. Naposletku, autor uputstva za upotrebu obično će navesti osnovne kontakt podatke o proizvođaču. Funkcija završnog odeljka ponovo se menja jer je sad čisto informativne prirode.

Drugi sastavni deo svrhe prevođenja: komunikativna situacija

Komunikativne funkcije ne postoje u vakuumu, one su deo KOMUNIKATIVNE SITUACIJE.

Komunikativna situacija je skup informacija o tekstu i to informacija o:

• autoru,
• predviđenim čitaocima,
• vremenu i mestu objavljivanja teksta,
• motivu objavljivanja teksta.

Kad sve te informacije skupimo na jedno mesto, znaćemo koje komunikativne funkcije jedan tekst sadrži.

Znamo šta je funkcija, a šta situacija. Hoćemo li sad krenuti da prevodimo?

Pre nego što počnemo da prevodimo, u najvećem broju slučajeva intuitivno i automatizovano skupljamo informacije o izvorniku i grupišemo njegove delove na osnovu komunikativnih funkcija. Zatim tekst prevedemo i to je to.

Bilo bi lepo da se na ovome ova priča završava… Međutim, ona tek počinje. Do zapleta nismo ni stigli. Baš taj zaplet je razlog zašto je prevođenje sve samo ne doslovno prevođenje reči.

Zašto prevođenje nije doslovan prenos reči na ciljni jezik?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo da se vratimo analizi komunikativne situacije teksta. Kad završimo analizu izvornog teksta, na isti način ćemo analizirati i budući prevod. Rezultat analize oba teksta jeste lista njihovih komunikativnih funkcija.

Rekli smo da su komunikativne funkcije integrisane u komunikativnu situaciju. Moramo da znamo da komunikativna situacija nikad ne može da bude 100% ista na dva jezika. Razlog za to su KULTUROLOŠKE RAZLIKE. Jezik je odraz kulture i kultura je odraz jezika.

Komunikativne funkcije izvornika i prevoda mogu da bude iste. Međutim, način izražavanja komunikativne funkcije u tekstu uvek je različit na dva jezika jer su elementi komunikativne situacije (elementi koje sam navela gore) uvek različiti.

Da bismo pojednostavili, zamislimo na trenutak da su primaoci izvornika i prevoda adolescenti. Jedina njihova zajednička odlika jesu godine. Sve ostalo je drugačije – obrazovanje, društvene norme, država u kojoj žive, način razmišljanja, jednim imenom, KULTURA.

Kultura prvenstveno utiče na količinu informacija potrebnih da čitalac razume tekst. Zbog razlika u komunikativnim situacijama količina informacija nikad nije ista. Zato dolazi do adaptacije prevoda ciljnoj kulturi, zato doslovni prevod najčešće ne zadovoljava potrebe čitalaca prevoda.

Sve ovo do sada bila je hipotetička situacija u kojoj se komunikativne funkcije izvornog i ciljnog teksta ne menjaju. Međutim, možemo da dobijemo i prevodilački zadatak s promenom komunikativnih funkcija.

Šta se dešava kad moramo da promenimo komunikativnu funkciju izvornika u prevodu?

Udžbenički primer promene funkcija jeste prevod Guliverovih putovanja za decu. Prevodilac će neke informacije staviti u prvi plan, a neke će namenski zapostaviti. Iako je Džonatan Svift svoj najpoznatiji roman napisao kao kritiku i parodiju engleskog društva, prevodilac će roman prilagoditi deci tako da deca uživaju prvenstveno u Guliverovim dogodovštinama.

Da ponovimo

Svrhu prevođenja čine komunikativna funkcija i komunikativna situacija teksta.

Komunikativna funkcija teksta je razlog pisanja teksta.

Komunikativna funkcija je integrisana u komunikativnu situaciju.

Analizom komunikativne situacije dolazimo do komunikativne funkcije.

Komunikativna situacija je određena kulturom.

Izvornik i prevod mogu da imaju iste ili različite komunikativne funkcije.

Šta da očekujete u sledećem tekstu

U narednom blog postu ćete saznati koje sve komunikativne funkcije postoje i kako nam pomažu da bolje prevodimo.