Kako je studirati na prevodilačkom masteru u Novom Sadu otkriva nam Milena Lakić, prevodilac za engleski i nemački jezik i student pomenutog master programa.

 

Pre nekoliko godina, tačnije školske 2015/16, na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu uveden je master program Konferencijsko, stručno i audio-vizuelno prevođenje u trajanju od dve godine kao rezultat TEMPUS projekta reforme studija stranih jezika u Srbiji. Budući da se očekuje da u nekom trenutku Srbija pristupi Evropskoj uniji, cilj ovog programa je da prvenstveno obuči prevodioce za rad u EU institucijama.

Po uzoru na evropske master programe na ovom smeru izučavaju se dva strana jezika (takozvani B i C jezik, dok je A jezik maternji) budući da je poznavanje dva strana jezika standard u evropskim institucijama. Da biste položili prijemni ispit, neophodno je znanje B jezika na C1 nivou i znanje C jezika na B2 nivou. Na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u ponudi su engleski, nemački i francuski kao prvi i drugi strani jezik, s tim što na Filološkom u Beogradu za drugi strani jezik možete izabrati i ruski, španski, italijanski, japanski, kineski, mađarski, arapski, grčki i turski.

U ovom članku fokusiraću se na master program na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu budući da njega trenutno pohađam. Pa hajde da ne dužimo više.

Prijemni ispit

Prijemni ispit obuhvata pismeni i usmeni deo. Deo koji se tiče B jezika sastoji se od pismenog prevođenja stručnog teksta u oba smera (u našem slučaju bila je to popularna medicina) i usmenog dela od 15-ak minuta tokom kog se na stranom jeziku diskutuje novinski članak. Moja generacija je za usmeni deo dobila članke iz „Njujork tajmsa“, koji su retko preterano zahtevni, ali je korisno biti u toku sa aktuelnim političkim dešavanjima. Što se tiče C jezika tu je prijemni malo lakši – pismeno se prevodi samo u jednom smeru (sa stranog na maternji) i u našem slučaju je to bio novinski članak o aktuelnoj političkoj temi, a tokom usmenog dela kandidati se predstavljaju na drugom stranom jeziku i potom dobiju vrlo kratak članak o kom treba da malo prodiskutuju.

Vrlo je važno napomenuti da na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu granica za upis je 60 osvojenih poena tako da ukoliko vam drugi strani jezik nije bar na srednjem B nivou to može predstavljati problem, ne samo na prijemnom, već i kasnije na predavanjima zato što se kreće od nivoa B2–C1, a na ispitima u junu podrazumeva se da vam je nivo drugog stranog jezika C1.

Zahtevnost i kratak sadržaj programa

Za razliku od drugih jezičkih master programa koji letnji semestar uglavnom predviđaju za pisanje master rada i polaganje ispita, prevodilački master programi podrazumevaju predavanja tokom sva četiri semestra. I kad kažem predavanja, mislim pun kofer i još ranac i dve ručne torbe pune predavanja. Prva godina se sastoji od 13 predmeta, a treba imati u vidu da je zbog 2 strana jezika nekoliko predmeta podeljeno na 2, a jedan i na 3 dela (u kombinaciji A<>B, C>A). Druga godina je malo mršavija sa svega 9 predmeta, s tim da u četvrtom semestru imate samo stručnu praksu i simultano prevođenje (iz dva dela) i pisanje master rada. Posao sa punim radnim vremenom i ovaj master vam će vam ostaviti mrvicu vremena za život, bar u prvoj godini, zato što se zbog samog obima sva predavanja ne mogu spakovati u subotu, a tu još treba uključiti domaće zadatke, kolokvijume i ispite.

Iako je akcenat na konferencijskom prevođenju, na prvoj godini se radi i dosta pismenog prevođenja, a na drugoj se možete odlučiti da umesto simultanog izaberete stručno ili audio-vizuelno prevođenje (učenje CAT alata se naravno podrazumeva). Jedan od najvažnijih elemenata programa, po mom mišljenju, jeste stručna praksa od mesec dana koja se po planu održava u četvrtom semestru. Iako fakultet može da vam ponudi određene opcije, takođe imate slobodu da sami stupite u kontakt sa agencijama, firmama i slično, u kojima biste želeli da odradite praksu i to može biti dobar test vaših sposobnosti, a daje vam i uvid u stanje na tržištu, pa je stoga sjajna prilika da vam se iskristališe šta želite da radite i šta vam zaista leži.

Još malo o dobrim strana ovog master programa

Oprez! Ovaj program će učiniti da volite teoriju. Znam kako zvuči, ali dajte mi šansu.

Pretpostavljam da se svaki prevodilac, početnik ili prekaljeni stručnjak, susreo sa ispravkom prevoda koja glasi „ne zvuči dobro“ ili „nije u duhu srpskog jezika“. Pogotovo ako ste nesigurni novajlija verovatno se nećete suprotstavljati, jer možda upravo i ne znate kako da odgovorite osim „meni je to zvučalo dobro“. U takvim situacijama poznavanje teorije prevođenja (tu pre svega mislim na funkcionalistički pristup koji je za mene lično bio otkrovenje) menja vaš pristup prevođenju, pa tako možete donositi samouverenije prevodilačke odluke.

Još jedan skriveni dragulj jeste predmet sa nazivom Razvoj karijere i poslovna etika. Raznorazni kursevi i seminari na tu temu sada i u Srbiji niču kao korov, ali je prednost ovog predmeta što se isključivo bavi karijerom u oblasti prevođenja. Naučićete koje sve vrste poslova postoje u prevodilaštvu, kako da sastavljate fakture, radne naloge, kao i koje su stručne oblasti i jezici traženi na srpskom prevodilačkom tržištu.

U nekoliko predmeta spakovano je sve što biste u prvoj godini profesionalnog bavljenja prevođenjem naučili, a što se ne tiče samog prevođenja. S obzirom na to da oglasa za prevodice početnike gotovo ni nema (oni su kao Halejeva kometa – em što morate da čekate da se pojavi, em što morate da budete na pravom mestu da biste to videli) mnogi predmeti na ovom master programu pružaju vam uvid u poslovnu stranu prevođenja, a obezbeđuju vam i praktično iskustvo tako da imate čime da se dičite na budućim razgovorima za posao.

Druga strana medalje

Zamisao ovog master programa jeste jako ambiciozna, a kao što često biva sa velikim ambicijama, u praksi su one često teško ostvarive.

Od uvođenja mera štednja u javnom sektoru 2014. godine srpski državni fakulteti su u prolongiranoj finansijskoj hibernaciji. Tako da smo se našli u situaciji da je profesorima smanjena plata, a imaju dvostruke i trostruke fondove časova usled nedostatka osoblja i zabrane zapošljavanja. Nastao u sklopu evropskog TEMPUS projekta, ovaj program je isprva imao novčanu podršku Evropske unije, međutim usled čudnih puteva politike i raznih začkoljica taj izvor je za sad presušio.

Uz to, na prvoj godini studenti su u obavezi da polažu dva predmeta sa Pravnog fakulteta i administrativni aspekt toga nam je zadavao višemesečne glavobolje zato što se administrativne procedure razlikuju od fakulteta do fakulteta, a osobe zadužene za to često su preopterećene poslom da bi se posvetili tome ili stigli da nas blagovremeno obaveštavaju.

Svemu tome može doprinositi i činjenica da master programi prevođenja uglavnom imaju mali broj studenata (Filozofski fakultet u Novom Sadu ima 13 mesta, a Filološki fakultet u Beogradu 35). Međutim, uprkos tome se prijavi manje kandidata od broja slobodnih mesta. Prema mojim saznanjima od uvođenja ovog programa nijedne godine ni na Filološkom ni na Filozofskom nije bio popunjen broj slobodnih mesta, pa se postavlja pitanje da li je to zbog nedostatka interesovanja ili nepoznavanja činjenice da ti programi postoje.

Priprema zahtevnih predavanja za grupu od svega nekoliko studenata, od kojih neki verovatno rade pa možda ne mogu redovno da pohađaju nastavu, dok vam je plata još i smanjena sigurno ne može doprineti motivaciji profesora. Ali treba da napomenuti da, uprkos svemu tome, zaista ima sjajnih i posvećenih predavača koji poput dobrih pisaca ne broje koliko su stranica napisali i rade dokle god mogu.

Umesto zaključka

Kako nove tehnologije budu nadirale u prevodilačku struku biće sve više potrebe za specijalizovanom obukom. Iako se mogu naći razne visokokvalitetne prevodilačke obuke u Srbiji, one su sažete i pre svega obučavaju polaznike za konkretne situacije i praktičan rad. Međutim, akademske studije prevođenja, kojih će nadam se biti sve više, imaju šansu da svojim opsegom i svestranošću vode ka rastu profesionalizma i standardizacije prevodilaštva u Srbiji. One mogu poslužiti iskusnim prevodiocima da nauče nešto novo ili usavrše različite aspekte svoje karijere, a novim, neiskusnim i nesigurnim prevodiocima približiti prevodilačku profesiju i pružiti alate i tehnike za uspeh.

 

Nakon završenih osnovnih i master studija engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu radila sam pet godina kao nastavnik engleskog jezika, kada sam shvatila da time ne želim da se bavim celog života – koja vajda od posla ako samo čekate kad ćete u penziju? Master studije konferencijskog prevođenja upisala sam 2018. i nadam se da ću ih završiti ove godine. Prevodilačku praksu sam nedavno obavila u novosadskoj agenciji Proverbum, a uskoro završavam i radionicu književnog prevođenja koje organizuje udruženje Hila. Trenutno me najviše interesuju lokalizacija i transkreacija, kao i terminologija, budući da pišem master rad na temu standardizacije stručne terminologije u psihologiji.