U subotu 19.5.2018. održana su dva okupljanja prevodilaca – stručna obuka Udruženja stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije i okupljanje prevodilaca i stručnjaka za digitalni marketing. Na prvom sam bila gost, a na drugom jedan od organizatora, pa ću u ovom tekstu pisati o oba.
Obuka Udruženja stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije
Udruženje je bilo vredno meseca maja jer je uspelo da organizuje pomenuto okupljanje struke posle samo 7 dana od stručnog usavršavanja „Poreski/finansijski okvir bavljenja našom profesijom“. Na okupljanju sam saznala da je cilj Udruženja jedno usavršavanje svakih mesec dana, što je za svaku pohvalu.
I ovog puta obuka se sastojala iz tri dela:
- Postupanje sa zaštićenim podacima
U ovom delu planirano je da se sastanemo s predstavnikom Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, s obzirom na to da je predstavnik Kancelarije otkazao prisustvo, o ovoj temi govorila je Marija Miloradov, advokat i sudski prevodilac za nemački jezik. Bliže nam je objasnila koje se informacije zakonski smatraju poverljivim i na koji bi način sudski prevodioci/tumači trebalo s njima da postupaju. Marija je naglasila i neophodnost obuke o pravnim aspektima postupanja s poverljivim podacima za prevodioce, koji su prvenstveno filolozi. Iz Udruženja je najavljeno da će sastanak s predstavnikom Kancelarije biti 8. juna u Srpsko-korejskom informatičkom pristupnom centru u Beogradu.
- Neophodnost terminološkog ujednačavanja
Tokom ove teme predstavljen nam je Višejezični leksikon pravnih i ekonomskih pojmova: vodič za sudske prevodioce/tumače i ostale nepravne struke. S obzirom na to da je Leksikon osmišljen za širok krug prevodilaca, planiram da ga kupim i isprobam, pa ću nekom drugom prilikom pisati detaljnije o njemu. Promocija Leksikona će biti 1. juna u 19h u Bibliotečkom ogranku A. C. Rebac u Novom Sadu.
- Izazovi u praksi i rešenja iz Poslovnika o radu
Poslovnik o radu stalnih sudskih tumača i stalnih sudskih prevodilaca dopuna je sadašnjeg Pravilnika o stalnim sudskim tumačima – stalnim sudskim prevodiocima. On takođe predstavlja pravni okvir koji Udruženje preporučuje za pisanje budućeg zakona o sudskim prevodiocima/tumačima. S obzirom na to da na obuke uvek dolazi jedan broj novih ljudi, trebalo bi ovu temu uvek i pominjati jer je neizmerno važna za ovu pravosudnu profesiju.
Ako imamo u vidu važnost bližeg uređivanja sudskog prevođenja kao pravosudne profesije, Udruženje trenutno vidim kao jedinu instancu na kojoj možete da dobijete prave informacije ako ste sudski prevodilac/tumač. Dešavanja koja Udruženje organizuje prvenstveno vidim kao mesto za sveobuhvatnu stručnu formalnu obuku i diskusiju. U očima drugih Udruženje, s višedecinijskim iskustvom, predstavlja i jezički autoritet, pa mi je, kao početniku, neizmerno drago što su izdali Leksikon.
Okupljanje prevodilaca i digitalaca
Okupljanje prevodilaca i digitalaca osmišljeno je kao druženje kolega sličnih profesija u opuštenom ambijentu. Zato smo kolega Danijel i ja izabrali nedavno otvoreni alternativni Kulturni centar Lab i iz istog razloga okupljanje je bilo u popodnevnim časovima.
Ideja iza skupa je krajnje jednostavna – hajde da naše virtuelno druženje na društvenim mrežama prenesemo u stvarnost. Hajde da upoznamo osobe s kojima se dopisujemo. Hajde da ostavimo naše verne drugare, računare, da se odmore jedan dan. Nismo baš toliko daleko jedni od drugih.
Naglasila bih da su organizatori frilans prevodioci koji nisu u stalnom direktnom kontaktu sa svojim kolegama, što je slučaj sa stalnim zaposlenim u firmama. Međutim, činjenica da su skupu prisustvovali i kolege koje ne rade od kuće, kao većina prevodilaca, govori u prilog činjenici da u ovom tehnološkom dobu polako postajemo otuđeni jedni o drugih i da je ono što nam je potrebno u stvari samo jedan običan razgovor uživo.
Kreativna asimilacija marketinga, lokalizacije i prevođenja uopšte nije samo sadašnjost prevodilačke profesije, već i budućnost. Razlog zašto su na druženje pozvani i stručnjaci za digitalni marketing leži baš u pomenutoj isprepletanosti profesija. Ako granice između njih ne možemo najjasnije da povučemo, zašto bi onda postojale granice među ljudima?
Okupljanje je bilo neformalne prirode u smislu da nisu postojale zadate teme za razgovor i diskusiju. Glavni cilj je bio da se kolege predstave jedni drugima, a zatim da same izaberu o čemu žele da razgovaraju. Ako imamo u vidu činjenicu da su okupljeni uglavnom razgovarali o poslu, ovakva okupljanja se mogu smatrati i vrstom poslovnog umrežavanja gde možete da upoznate buduće poslovne kontakte, razmenjujete ideje, stvarate nove, rešavate postojeće poslovne izazove i slično. Po meni, to ne umanjuje korisnost ovakvih okupljanja, već samo u fokus stavlja važnost komunikacije unutar i između profesije.
Na stručna usavršavanja i poslovna okupljanja gledam kao na dve strane jednog novčića. Jedno bez drugog ne bi trebalo da postoji u savremenom svetu poslovanja.