Jedan od razloga zašto se prevođenje olako shvata jeste i taj što je čin prevođenja neopipljiv i običnim ljudima dalek postupak. Šta se dešava u umu prevodioca dok prevodi? Kako prenosi značenje iz jednog jezika u drugi? Da li je taj proces u potpunosti automatizovan, za svaki prevodilački zadatak isti?

Teoretičari prevođenja već nekoliko decenija pokušavaju da daju odgovore na ova pitanja. Proces prevođenja sagledavaju iz nekoliko uglova, a jedan od njih je onaj koji se tiče komunikativnih funkcija i komunikativne situacije teksta iz prethodnog blog posta.

Komunikativna funkcija teksta je razlog pisanja teksta i integrisana je u komunikativnu situaciju. Komunikativna situacija je deo kulture, zbog čega se komunikativna situacija izvornog i ciljnog teksta uvek razlikuju.

U ovom tekstu ćemo se baviti vrstama komunikativnih funkcija i kako mogu da nam pomognu da bolje prevodimo.

Ako želite da saznate više o komunikativnoj situaciji, pročitate tekst čiji link sam prethodno navela: Kako prevodioci prevode i zašto su funkcije teksta važne.

Referencijalna funkcija ciljnog teksta

Referencijalna funkcija je dobila ime po tome što je svrha prevoda s takvom funkcijom da zadrži izvorne informacije o referentu na objekat ili pojavu stvarnog ili imaginiranog sveta.

1. primer referencijalne funkcije

Jedan od mogućih referenata prevoda jeste činjenica ili stanje stvari nepoznato primaocu ciljnog teksta. Takav prevod služi da informiše čitaoca. Referencijalnu funkciju ima prevod naučnog članka.

Šta to tačno u praksi znači?

Kad prevodimo naučni članak, trudimo se da zadržimo što više informacija iz izvornog teksta. Čitalac ga čita baš zbog njih. Međutim, sintaksičke strukture ćemo prilagoditi ciljnom jeziku. U najvećem broju slučajeva nećemo adaptirati kulturološke reference ciljnoj kulturi čak i ako smatramo da će primalac teksta imati poteškoća da ih razume.

2. primer referencijalne funkcije

Referent prevoda može da bude i način kako treba nešto uraditi. Svrha teksta s takvom funkcijom jeste da objasni čitaocu radni postupak nečega, što se najbolje može videti u uputstvima za upotrebu.

Šta to tačno u praksi znači?

I kod prevoda uputstva za upotrebu trudićemo se da zadržimo izvorne informacije. Ali ćemo čitaocu dati i neke olakšice. Na primer, raspored rečenice treba da bude takav da čitalac iz jednog čitanja razume radni postupak. Odstupićemo od sintakse izvornog teksta koliko god je to potrebno. Menjaćemo raspored rečenica i sintagmi. Možemo i da nekoliko rečenica sastavimo u jednu ili pak da jednu rečenicu razdelimo na više njih.

3. primer referencijalne funkcije

I oblast koju primalac teksta treba da nauči može da bude referent ciljnog teksta. Tekstovi s ovakvom vrstom referencijalne funkcije obično su udžbenici.

Šta to tačno u praksi znači?

Cilj prevođenja udžbenika je prevod koji će omogućiti čitaocu iz druge kulture da nauči određenu oblast. Kultura se u ovom slučaju prvenstveno odnosi na obrazovanje čitalaca prevoda, a sistemi obrazovanja u dve države najčešće se razlikuju. Stepen informisanosti čitalaca iz dve kulture samim tim nije isti. Pažljivo ćemo birati koje ćemo informacije zadržati u izvornom obliku, a koje ćemo prilagoditi ciljnoj kulturi.

Ekspresivna funkcija ciljnog teksta

Kod prevoda teksta s ekspresivnom funkcijom, obraćamo pažnju na jezičke izraze koje se odnose na autorov stav o predmetima i pojavama.

1. primer ekspresivne funkcije

Ekspresivnu funkciju autor teksta može da izrazi verbalizacijom osećanja, što se može primetiti u poeziji, ali ponekad i u marketinškim tekstovima. Ceo jedan roman može da bude ekspresivna funkcija kad autor na svoj svojstveni način (što se zove stil pisanja) iznosi mišljenje o predmetima i pojavama sveta oko nas.

Šta to tačno u praksi znači?

Obratićemo pažnju na izraze koje autor koristi kad govori o emocijama. Pretpostavimo da koristi idiom u tu svrhu. Idiom ćemo analizirati s aspekta izvorne kulture i onda ćemo potražiti odgovarajući idiom u ciljnom jeziku.

S druge strane, u prevodu književnosti autorov stil je dragocenost koju ne smemo da ispustimo. Osnovno znanje književne teorije, istorijsko-kulturološki kontekst pisanja i biografski podaci o autoru pomažu nam da otkrijemo piščevu nameru i način njenog prenosa u jezik.

2. primer ekspresivne funkcije

Autor teksta može i da daje procenu stanja stvari. Na ovakvu vrstu ekspresivne funkcije nalazimo u, na primer, esejima i odlukama državnih organa.

Šta to tačno u praksi znači?

Usredsredićemo se na sve evaluativne izraze i rečenice i trudićemo se da pronađemo njihov ekvivalent na ciljnom jeziku. Evaluacija može da bude eksplicitna i implicitna. Ako je u pitanju ova druga, potrebna je dublja analiza izvornog teksta i samog procenjivačkog elementa. Zašto je on izražen baš tim jezičkim izrazima? Moramo da odlučimo da li će procenjivački elementi ostati implicitni, a to zavisi od opšteg znanja čitalaca prevoda.

Apelativna funkcija ciljnog teksta

Apelativna funkcija služi da podstakne primaoce teksta da reaguju na određeni način. Obilno se koristi u marketinškim tekstovima kad se autor služi pažljivo biranim jezičkim sredstvima koja za cilj imaju prodaju proizvoda/usluge.

Šta to tačno u praksi znači?

Kad prevodimo marketinški tekst udaljavamo se od izvornog teksta što je više moguće. Neminovni su adaptacija teksta, dodavanje, oduzimanje, čak i promena fokusa. Kulturološki aspekti potrošača, njihovo ponašanje i način brendiranja kompanije utiču na percepciju proizvoda/usluge i obično se dosta razlikuju u dva jezika.

Ako želite da saznate više o prevođenju marketinških tekstova, pročitajte tekst Transkreacija u 10 minuta.

Fatička funkcija ciljnog teksta

Fatičkom funkcijom se izražava početak, završetak ili održavanje komunikacije između pošiljaoca poruke (autora teksta) i primaoca poruke (čitaoca). Pored pisama, primećujemo je i u turističkim brošurama.

Šta to tačno u praksi znači?

Zamislimo da pred sobom imamo turističku brošuru koja počinje igrom rečima čiji je cilj da zaintrigira čitaoca i podstakne ga da nastavi čitanje. Analiziraćemo igru rečima i njenu dostupnost na ciljnom jeziku. Čak i da nemamo odgovarajući ekvivalent, poruka bi trebalo da bude prenesena.

Metatekstualna funkcija ciljnog teksta

Metatekstualna funkcija se odnosi na sâm jezik i njegovu upotrebu. Nalazi se u tekstovima u kojima se informišemo o upotrebi jezika, kao što je na primer, naučni članak iz komparativne lingvistike. U prevodilačkoj industriji ga viđamo u obliku povratnog prevoda.

Šta to tačno u praksi znači?

Povratni prevod koristimo kad želimo da reprodukujemo sintaksu i leksiku izvornog jezika. Pratićemo sintaksu izvornog jezika i doslovno ćemo prevoditi rečenice. Prirodnost izraza nije bitna jer primalac prevoda želi da se informiše o upotrebi izvornog jezika.

Da ponovimo

Postoji 5 komunikativnih funkcija teksta:

  1. referencijalna,
  2. ekspresivna,
  3. apelativna,
  4. fatička i
  5. metatekstualna.

Jedan tekst može da ima jednu ili više funkcija.

Funkcije teksta prenosimo tako da odgovaraju znanju i očekivanjima čitalaca.

Pročitajte još i Prevodne procedure koje će rešiti svaki prevodilački izazov.

3 thoughts on “Kako prevodioci prevode i koje funkcije teksta postoje?

  1. […] Više o funkcijama teksta možete da pročitate u tekstu Kako prevodioci prevode i koje funkcije teksta postoje. […]

  2. […] U narednom blog postu ćete saznati koje sve komunikativne funkcije postoje i kako nam pomažu da bolje prevodimo. […]

  3. […] Kako prevodioci prevode i koje funkcije teksta postoje? […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *